Isuse, molio sam te za malo mira, da malo odahnem, odmorim dušu... samo malo
Ti si samo šutio, tvoj omiljeni odgovor, znaš...
Nisi mi dao predaha, a sam si se povlačio u osamu...
Znam da mi ne zamjeraš kukanje jer ti si me takvog stvorio (dobro, ja sam..)..
I... jer tvoja ljubav to može izdržati...
Na sreću moju...
Šutio si dugo, čekao da i ja zašutim,
jer uvijek tvoja šutnja ima neki plan..znam..
Čekao si da dignem glavu iz svojih problema...
i nešto malo tuđih..
Čekao si da nam se pogledi sretnu dok visiš na križu..
i vidio sam da nemaš daha..
Da mi kažeš da si uvijek samnom..
I da si ti moj odmor u boli, u razočarenju..
Vidio sam te kako pokušavaš dignuti glavu da mi kažeš da si Ti moj mir..
Ali moje riječi i prigovori ti ne daju..
Primaknuo sam srce tvojem licu napaćenom... dotaknuo tvoju glavu..
I šutnjom rekao hvala Bože moj..
Znam da si uvijek bio ti..
Prepoznao sam tvoj potpis..
Mir koji svijet ne poznaje...
Znam da nikad nisam sam i da će sve biti dobro..puno bolje nego zaslužujem i mogu zamisliti...
Znam da kada mi je teško.. i kada mi dolaze ljudi ili ja njima idem a nemam im što dati..
Da im se ti daješ tajno.. mistično..
Makar oni ne znaju..
Pa meni kažu hvala...
I kako da im objasnim da si to bio Ti..
Tvoj pogled, Tvoj mir, Tvoje raspeto srce..
Za ljubljenog čovjeka..
Reći ću im ja Isuse..
Da nikad nisu sami..
Da ih gledaš..
I voliš..
Ludo, najluđe..
Kako samo Bog voli..
